MILE VASILJEVIĆ - AUTOBIOGRAFIJA

Spiker  Mile Vasiljević - Autobiografija

Odluku da ću se baviti ovim poslom doneo sam lično još u srednjoj školi, ali su na to uticale i sugestije bližnjih, rođaka, komšija koji su me non-stop upućivali u tom smeru s obzirom na boju glasa koja je već tada bila karakteristična za spikera.

Sećam se jedne interesantne situacije koja se dogodila u lozničkoj bolnici, naime dok sam govorio svoje ime i ostale lične podatke sestri koja je radila, ona se uz smešak obratila koleginici: 

,,Čuješ li ti kakav on glas ima ?!,, ta rečenica mi je ostala urezana u sećanju i znam da mi je već u tom trenutku bilo bolje i da nisam mario za injekciju koju sam trebao da primim.

Oduvek sam voleo bilo kakav kreativni rad sa vokalom, čitanje ili snimanje. Obično sam čitao različite tekstove iz časopisa ili slušajući radio pokušavao da ,,skinem,, tadašnje spikere. Sećam se svog prvog kasetofona na kojem sam sve to snimao, on je bio u to vreme za mene sve. Imao sam brdo kaseta, na kojima sam više puta snimao svoj glas i vežbao ono što će mi kasnije postati posao.


Kada sam završio srednju školu počeo sam ozbiljnije da razmišljam o poslu spikera.

U to vreme je to delovalo za mene nestvarno ali sam imao neki čudan osećaj da je to ipak moguće ostvariti. U međuvremenu sam radio na građevini, zatim u radionici za pravljenje predmeta od betona. Jednog dana sam čuo za audiciju na radiju PODRINJE, tražili su spikera za volonterski rad. Čim sam to čuo,  znao sam samo da je to prilika koja se ne propušta.

Otišao sam na zakazanu audiciju, koju je tada organizovala urednica Verica Mićić, a pored nje prisutni su bili ostali novinari među kojima je bila i Ljiljana Tešmanović dugogodišnji spiker.


Na audiciji sam prošao. Od petnaestoro nas, mene su odabrali. Prvi dani na radiju su bili u isto vreme i teški i lepi. Čitao sam za početak male oglase, najavljivao muzičke želje.

Najviše sam u tom periodu naučio od već pomenute Ljiljane Tešmanović.
Ona me je upućivala na pravi spikerski put. Ukazivala mi je na greške u akcentovanju, disanju, načinu govora, ali me u isto vreme i motivisala da se bavim ovim poslom toplim rečima.

Sećam se svoje prve reklame u radiju PODRINJE. To je bilo pravo veliko zadovoljstvo za mene. Iako je nisam sam montirao jer to tada nisam znao, bio sam oduševljen.
Naime za radio produkciju i marketing bili su zaduženi Snežana Vrbek i Dragan Vučetić,
i uglavom su oni snimali sve reklame, ali su odlučili da i ja snimim jednu, bila je to reklama za humanitarni koncert RIBLJE ČORBE u sportskom centru Lagator.
Usledili su jako pozitivni komentari na moj način čitanja i glas, i to mi je dalo veliku snagu da nastavim dalje.


U junu 2002. odlazim u vojsku u Beograd. I na trenutak prestaje moja tek započeta spikerska karijera.
Kada sam se vratio, nastavio sam rad u radiju RITAM HERZ.
Jako lepa sećanja me vežu za ovaj radio i ljude koji su tada zajedno sa mnom radili.
Dosta toga sam naučio.  Oko čitanja i snimanja reklama pomogao mi je spiker  Slaviša Nikolić. Prve korake u radio produkciji napravio sam zahvaljujući kolegama:
Jeleni Grk, Vladimiru Iliću, i Branku Miladinoviću.
Nažalost posle šest meseci radio je ugašen zbog finansijskih problema.




2004. sam radio u radiju OM. A od 2005. godine u NAJ radiju gde sam se dodatno usavršio ne samo kao spiker  već i kao producent radio reklama. U radiju NAJ sam radio sa kolegama Dragicom Stojanović i  Zoranom Dobrijevićem.
2008. godine RRA odlučuje da ugasi NAJ radio.


U avgustu 2008. godine započinjem rad u radiju LOTEL.
Posle godinu dana LOTEL pokreće TV program, ja postajem deo novinarskog tima koji su tada činili: Svetlana Ilić, Ana Borovčanin, Danica Jovičić, Zoran Živanović, Milijana Pavlović. Pored naših autorskih emisija među kojima je i moja emisija za decu i mlade MALA RADIONICA, voditelj sam LOTEL DNEVNIKA.




Kad sebe  čujem na radiju ili na televiziji, osećaj je istovremeno čudan i dobar. Čudan jer sam ja lično sklon samokritičnosti i uvek nakon što čujem samog sebe, mislim da bih trebao i mogao još bolje. O kolegama mislim sve najbolje. Većina se trudi, tako da nemam ništa protiv nikoga, a ostalo je stvar ukusa. Jedino što te potvrđuje kao spikera je kvalitetna količina posla koja je emitovana i prepoznatljiva.

Nikada se nisam zadovoljavao onim što već znam ili naučim u hodu, već sam koristio svaku priliku da se dodatno usavršavam i ugledam na poznate spikere i naratore među kojima su: Goran Stojić, Žarko Obračević, Dejan Đurović, Goran Sultanović.

Ponosan sam što drugi cene moju pouzdanost, nesputan duh, vedrinu i to što sam uvek spreman da pomognem.
Snimam audio priče za mladog pisca Stefana Simića koji studira sociologiju na filozofskom fakultetu u Beogradu, i do sada je objavio dve knjige "Pustite nas" i "Odjeci ljudskog". Takođe sam snimao i za druge pisce i pesnike među kojima su: Titomir Martinović, Bojan Bogić, Ljutomir Rundić, Miloš Markov  i drugi...

Svojim najvećim profesionalnim uspehom smatram rad sa decom, i promovisanje mladih talenata i to je za mene najveći kapital.